Autofagija – dijeta gladovanja koja održava zdravlje
Telesni proces poznat kao autofagija potiče iz starogrčkog i znači u bukvalnom prevodu „samo-jedenje“, i predstavlja mehanizam recikliranja u kojem ćelije razgrađuju oštećene ili nepotrebne komponente i pretvaraju ih u energiju. Takodje je autofagija poznata i kao „samopovređivanje“ i kao „strategija preživljavanja“. Ovaj važan biološki proces, prvi put opisan šezdesetih godina prošlog veka, donedavno je bio marginalizovan u istraživačkim krugovima. Međutim, japanski istraživač Yoshinori Ohsumi, nagrađen Nobelovom nagradom, donosi autofagiju u prvi plan, otkrivajući da autofagija ( kada se koristi izmedju ostalog i kao dijeta gladovanja) održava zdravlje ključne mehanizme koji stoje iza ovog procesa. Ništa ne propada u prirodi: kako za živa bića, tako i za celu biosferu, karakteristični su procesi u kojima se veliki deo početnih materijala ponovno koristi. Takav regulator u ljudskoj ćeliji je autofagija – reciklažni program koji joj omogućava da razgradi oštećene ili pogrešno složene proteine pa čak i celine organele, a zatim ih ponovno iskoristi.
Kada i kako se aktivira autofagija?
.Autofagija se često praktikuje kroz određene metode ishrane, a jedna od najpoznatijih je periodičan post. Ova dijeta podrazumeva ciklično izgladnjivanje, gde osobe ograniče unos hrane tokom određenog vremenskog perioda tj. često 16 sati gladovanja koje je praćeno 8-satnim periodom konzumiranja hrane (vremenskog prozora u kojem je dozvoljeno jesti).
Tokom periodičnog posta, kada organizam nema pristup hrani (16h) aktivira se autofagija. Ćelije počinju razgrađivati oštećene komponente kako bi oslobodile energiju potrebnu za održavanje vitalnih funkcija. Ova metoda posta reaguje tako da se autofagija aktivira tek nakon što organizam iskoristi dostupne rezerve glikogena. Međutim, pre nego što se pridružite ovom trendu, uvek je preporučljivo konsultovati se sa stručnjakom za ishranu kako biste osigurali da vaš pristup autofagiji odgovara vašim individualnim potrebama i ciljevima.
Vremenski Prozori Autofagične Dijete
-
12/12 Metoda:
- Period posta traje 12 sati, dok je prozor za ishranu takođe 12 sati. Ova varijanta pruža nešto duži period konzumiranja hrane.
-
18/6 Metoda:
- Duži period posta od 18 sati, sa šestosatnim prozorom za konzumiranje hrane. Ova opcija naglašava produženi post.
-
20/4 Metoda:
- Još duži period posta od 20 sati, sa četvorosatnim prozorom za ishranu. Zahteva disciplinovan pristup ograničenju unosa hrane.
Šta Jesti na Dijeti Autofagije:
- Proteini: Meso, riba, jaja, mlečni proizvodi, orašasti plodovi. Pravilan unos proteina podržava održavanje mišićne mase tokom perioda posta.
- Zdrave Masti: Avokado, maslinovo ulje, orašasti plodovi. Masti pružaju dugotrajan izvor energije i podržavaju zdravu funkciju mozga.
- Ugljeni Hidrati: Integralni hleb, smeđi pirinač, povrće, voće. Kompleksni ugljeni hidrati obezbeđuju održiv izvor energije tokom prozora za ishranu.
Šta Izbegavate na Autofagičnoj Dijeti:
- Šećer: Rafinisani šećer i slatkiši. Visok unos šećera može narušiti ciljeve autofagije.
- Prerađena Hrana: Brza hrana, industrijski obrađeni proizvodi. Cilj je unositi što manje veštačkih sastojaka i aditiva.
- Mleko i Jogurt (opciono): Ukoliko se sprovodi dijeta sa smanjenim unosom proteina. Ova praksa je individualna i zavisi od ciljeva.
Pravilan odabir namirnica igra ključnu ulogu u održavanju efikasnosti autofagične dijete. Prilagodljivost ishrane prema individualnim preferencijama i potrebama podržava uspešno sprovođenje dijete uz očuvanje nutritivne vrednosti.
Proces Autofagije -„Recikliranje“ ćelija i očuvanje zdravlja mozga
Proces autofagije predstavlja svojevrsno „recikliranje“ ćelija, gde se oštećeni materijali pažljivo pakiraju u membranu i transportuju do lizosoma, gde se razgrađuju i oslobađaju osnovni gradivni blokovi za ponovnu upotrebu. Ovaj proces održava zdravlje ćelija, održavajući ravnotežu između razgradnje starih i stvaranja novih komponenata.
Nedavno istraživanje ukazuje na to da autofagija ima ključnu ulogu u prevenciji različitih bolesti, uključujući rak, neurodegenerativne bolesti, mišićne bolesti, infekcije i disfunkciju jetre. Autofagija je kontinuirano aktivna na osnovnom nivou, ali se posebno aktivira u stresnim situacijama, igrajući ulogu u očuvanju ćelija i odbrani od bolesti.
Naučnici proučavaju i potencijal autofagije u borbi protiv raka. Dok je u ranim fazama tumora autofagija smatrana supresorskim principom, kod razvijenijih tumora ona pruža samim tumorskim ćelijama veće šanse za preživljavanje. Ovo istraživanje otvara nova vrata u razumevanju kako se procesi autofagije mogu iskoristiti za poboljšanje terapije raka i prevazilaženje terapijske otpornosti.
Autofagija takođe igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja mozga, sprečavajući degeneraciju nervnih ćelija. Oštećene ćelije koje nisu u mogućnosti razgraditi nepravilno složene proteine ili defektne mitohondrije dovode do bolesti, uključujući neurodegenerativne poremećaje poput Parkinsonove bolesti.
Napredak u istraživanju autofagije obećava nove terapijske pristupe, od borbe protiv raka do prevencije neurodegenerativnih bolesti. Ovo područje postaje sve važnije, a najnovije saznanje o autofagiji donosi nam dublje razumevanje očuvanja zdravlja na ćelijskom nivou.
Međusobna Interakcija i Regulacija
Autofagija se odvija kroz specifične korake, uključujući formiranje membranskih struktura poput fagofora, koje regrutuju različite ATG-proteine. Ovi proteini deluju u određenom redosledu, što vodi do stvaranja, povećanja i zatvaranja autofagosome. Iako je poznato oko 20 ATG-proteina, njihove tačne funkcije i izvor membrana i dalje su predmet istraživanja.
Regulacija autofagije odvija se putem TOR kompleksa, serin/treonin-proteinkinaze koja fosforiliše različite proteine, uključujući ATG-proteine. Manjak aminokiselina posebno je ključan stimulator za indukciju autofagije, dok TOR kompleks inhibira formiranje autofagosome kada su aminokiseline prisutne u dovoljnim količinama.
Zanimljivo : Prevencija Alchajmerove bolesti, Resenja za razlicite zdravstvene tegobe
