Ti se nalaziš ovde: Početna stranica » Koji organi stradaju usled potiskivanja emocija?

Koji organi stradaju usled potiskivanja emocija?

organi-kriju-emocije.

Veza između potisnutih emocija i zdravstvenih tegoba

Prvi značajni radovi na temu „koje se emocije kriju u kojim organima“ datiraju još iz ranih dana moderne psihologije, a jedan od pionira bio je William James, koji je istraživao povezanost između emocija i fiziologije u svojoj knjizi „Principles of Psychology“ objavljenoj 1890. godine.

Istraživanja su doprinela boljem razumevanju kako emocionalno stanje može uticati na različite organe i sisteme u telu. Na primer, studije su pokazale da emocionalni stres može aktivirati određene hormone i neurotransmitere koji mogu izazvati fizičke reakcije kao što su povišen krvni pritisak, povećana srčana aktivnost i smanjen imuni odgovor. Evo koje emocije utiču na naš organizam i „kriju“ se u nekim organima:

  • bes i ljutnja može uticati na jetru i žuč,
  • tuga na pluća i debelo crevo,
  • strah na bubrege i bešiku,
  • mržnja na srce i tanko crevo,
  • briga na želudac, slezinu i pankreasa,
  • sinusi ukazuju na neisplakane suze,
  • koža na urušenu slobodu ili nemanje granica,
  • grlo i stitna žlezda na neizgovorene reči.

Naše emocije, misli i telo deluju kao jedan povezani sistem. Kada ignorišemo ili potiskujemo svoje emocije, to može uticati na naš mentalni i fizički doživljaj sveta. Svaka emocija ima svoj specifičan uticaj na određeni deo tela, konkreno na odredjen organ u telu. U nastavku vam pišemo o tome koju emociju krije svaki bitniji organ u našem telu.

PLUĆA kriju Tugu

Veza između emocija, posebno tuge, i fizičkog zdravlja, posebno respiratornog sistema, istražena je u brojnim studijama i priznatim medicinskim izvorima.

Nije čudo sto kažemo kada patimo da se „gušimo u suzama“, kada se ne osećamo slobodno kažemo da „ne dišemo punim plućima“, kada nekog volimo „dišemo za njega/nju“, kada nas nešto od bola i tuge „steže u grudima“ itd. Kada smo izloženi dugotrajnoj patnji, naše telo može reagovati na različite načine. Fizički simptomi koji mogu nastati uključuju umor, osećaj iscrpljenosti i nedostatak energije. Tuga može dovesti i do promena u našem disanju. Kada smo tužni, često dišemo plitko i površno, uzdišemo ili zadržavamo dah, što može doprineti osećaju nedostatka daha ili gušenja.

Osim toga, emocionalna tuga može dovesti do povećane produkcije stresa hormona kao što su kortizol i adrenalin. Ovi hormoni mogu imati negativan uticaj na naše zdravlje, uključujući i respiratorni sistem. Na primer, povećana proizvodnja adrenalina može izazvati ubrzano disanje ili osjećaj nedostatka daha.

Važno je naglasiti da su emocije poput tuge normalan deo ljudskog iskustva i da je važno da se sa njima suočimo na adekvatan način. To može uključivati traženje podrške od prijatelja i porodice, razgovor sa terapeutom ili psihologom, kao i primenu tehnika opuštanja koje mogu pomoći u smanjenju emocionalne tuge i njenih fizičkih posledica.

JETRA – Potisnut bes ili ljutnja

Ukoliko dug vremenski period neispoljavamo ljutnju ili bes, ili ga pak preterano ispoljavamo, posledice toga bice uticaj na jetru. Koncept emocionalne povezanosti sa zdravljem jetre ima duboke korene u kineskoj medicini. Jetra je organ koji igra ključnu ulogu u procesima detoksifikacije i metabolizma u telu. Kada je izložena dugotrajnom stresu, bilo da je to fizički ili emocionalni, može doći do poremećaja u njenom funkcionisanju. Prema tradicionalnoj kineskoj medicini, emocije kao što su bes ili frustracija usmeravaju energiju u jetru, što može dovesti do prekomernog opterećenja ovog organa. Ljutnja je usko povezana sa zameranjem (potisnutim) i frustriranošću , pa ako se ne suočava s njom, može biti i okidač za glavobolje, vrtoglavice i visok pritisak. Dugoročno potiskivanje besa ili drugih negativnih emocija može imati negativne posledice na mentalno zdravlje, uključujući depresiju. Ovo potiskivanje može izazvati stalni unutrašnji konflikt i osećaj nemoći, što može doprineti razvoju depresije. Takođe, studije su pokazale da dugotrajan emocionalni stres može imati negativan uticaj na imuni sistem, što dodatno opterećuje telo i jetru.

BUBREZI – Strah i Zabrinutost

Dugotrajan emocionalni stres može imati negativan uticaj na funkciju bubrega i izazvati različite urinarne probleme, uključujući učestalo mokrenje. Stres i dugotrajan osecaj straha i neizvesnosti može izazvati poremećaje u hormonalnom balansu. To može doprineti disfunkciji bubrega i njihovoj sposobnosti da obavljaju svoje funkcije efikasno. Strah može dovesti do poremećaja u urinarnom sistemu, što može rezultirati ne samo učestalim nego i nekontrolisanim mokrenjem, posebno kod dece (enoj urei), kao i kod odraslih osoba. Osim toga, dugotrajan strah može dovesti do fizičkih simptoma tupog bola u lumbalnom delu, hronične slabosti i umora. Negativne emocije kao što su strah, zabrinutost i preopterećenost mogu imati štetan uticaj na zdravlje ovog vitalnog organa. Ovo naglašava važnost upravljanja stresom i negativnim emocijama kao deo holističkog pristupa očuvanju zdravlja i prevenciji problema sa bubrezima.

SLEZINA – Briga i Anksioznost

Kada smo preopterećeni brigom ili kada se osećamo opterećeno teretom svakodnevnih problema, to može imati negativan uticaj na zdravlje slezine. Emocije poput brige, stresa i anksioznosti mogu dovesti do poremećaja u radu slezine, što može rezultirati različitim fizičkim simptomima i nelagodama.

Na primer, prema tradicionalnoj kineskoj medicini, briga može „prazniti“ energiju slezine, što može dovesti do digestivnih poremećaja poput nadutosti, gasova, proliva ili zatvora. Osim toga, hronična briga može uzrokovati osećaj hroničnog umora i iscrpljenosti, jer slezina ima važnu ulogu u proizvodnji energije i regulaciji metaboličkih procesa u telu.

Osećaj da nosimo teret sveta na svojim plećima često je simptom prekomerne brige i stresa. Kada smo konstantno zabrinuti zbog nečega ili nekoga, možemo se osećati preopterećeno, što može dodatno opteretiti slezinu i izazvati disbalans u njenom funkcionisanju.

Važno je naučiti kako efikasno upravljati stresom i brigom kako bismo očuvali zdravlje slezine i celokupnog organizma. To može uključivati praktikovanje tehnika opuštanja poput meditacije ili dubokog disanja, redovno vežbanje, pravilnu ishranu i prioritizaciju mentalnog zdravlja. Osim toga, važno je uspostaviti balans između brige za druge i brige za sebe kako bismo sačuvali svoje zdravlje.

Svi brinemo zbog nekoga ili nečega. BRIGA prazni energiïju slezine, uzrokujući digestivne poremećaje i hroničan umor. Osećaj da na svojim plećima nose svu težinu i probleme ovog sveta.

Prekomerno razmišljanje o određenoj temi (peokupiranost ili zamišljenost) može uticati na rad slezine. To može dovesti do osećaja melanholije, gubitka koncentracije i problema sa apetitom. Osobe koje previše razmišljaju mogu primetiti simptome kao što su nedostatak apetita, zaborav na obroke ili osećaj nadutosti nakon jela. Slab rad slezine može rezultirati i pojavom izrazito blede kože.

GRLO i STITNA ZLEZDA – Bes, tuga, gadjenje

Kažete šta mislite! Neizgovorene reči ili emocije koje se čuvaju duboko u sebi mogu stvoriti blokiranu energiju koja može negativno uticati na funkcionisanje štitne žlezde ili izazvati bolove u grlu. Nedostatak sposobnosti da kažemo šta mislimo ili tražimo ono što želimo može biti posledica emocionalnih blokada ili strahova koji se manifestuju u grlu. Ovo može biti posebno izraženo kada se osećamo nesigurno ili sumnjamo u svoju vrednost ili pravo na izražavanje svojih stavova.

Kada imamo osećaj da nemamo pravo na svoj stav ili da nećemo biti prihvaćeni zbog svojih mišljenja znaci da postoji neki unutrašnji konflikt ili nesigurnost. Kada se suočavamo sa besom ili tugom, to može dovesti do stvaranja „knedle“ u grlu, što može otežati izražavanje emocija ili komunikaciju sa drugima. Osim toga, osećaj gađenja takođe može izazvati nelagodu u grlu, čineći teškim proces gutanja ili izražavanja svojih misli i želja. Često se susrećemo sa situacijama u kojima žene imaju problema sa štitnom žlezdom, a ovi problemi mogu biti povezani sa neravnotežom u tzv. grlenoj čakri. Ona se nalazi u predelu vrata, povezana je sa sposobnošću izražavanja i komunikacije. Kada neke žene imaju problema sa štitnom žlezdom, to može biti simptom neravnoteže u grlenoj čakri, što može ukazivati na poteškoće u izražavanju svojih misli, osećanja i potreba, posebno prema osobama koje su im autoritet (kao što su roditelji, partner, šef ili neko drugi nadređeni na poslu). Kada žena ne izrazi svoje misli, potrebe ili emocije prema autoritetima u svom životu, to može izazvati emocionalni stres i napetost, što može manifestovati fizički kroz probleme sa štitnom žlezdom ili drugim zdravstvenim tegobama.

Važno je da žene nauče da se izraze i da pronađu načine da iskažu svoje misli i osećanja na konstruktivan način. To može uključivati postavljanje granica, izražavanje svojih potreba i izgradnju zdravih odnosa sa autoritetima u svom životu. Rad na izražavanju emocija, suočavanju sa strahovima i razvijanju samopouzdanja može pomoći u oslobađanju blokada i smanjenju nelagode u grlu. Takođe je važno raditi na razvijanju veština komunikacije i asertivnosti kako bismo se osećali slobodno da izražavamo svoje misli i osećaje na konstruktivan način.

KOŽA – Ugroženost Slobode, Nemanje Granica (ne znati reći NE)

Koža predstavlja granicu koja se odnosi na psihološki koncept koji povezuje emocionalno stanje sa fizičkim manifestacijama na koži. Prema ovom pristupu, koža nije samo fizička barijera tela, već i simbolička granica koja odražava naš unutrašnji svet i način na koji postavljamo granice u odnosu na spoljni svet. Ili u drugom slučaju, da li nam neko ili nesto zapravo ugrožava (sužava) vec postojeće granice?

Kada se osećamo ugroženo ili nesigurno, to može uticati na naše telo, uključujući i kožu. Na primer, emocionalni stres, anksioznost ili osećaj nesigurnosti mogu izazvati fizičke promene na koži poput osipa, ekcema, ili pogoršanja već postojećih kožnih problema poput akni ili psorijaze. Osim toga, povećan nivo stresa može ubrzati proces starenja kože i dovesti do pojave bora i neujednačenog tena.

Ideja da koža predstavlja granicu može se tumačiti i u kontekstu postavljanja emocionalnih granica u odnosima sa drugima. Nije nepoznato da se i prilikom stresnih situacija pojavljuju osipi nepoznate prirode i kao odbrambeni mehanizam na odredjenu situaciju. To je zato jer ne znamo ili ne možemo postaviti granice u odnosima, što može doprineti osećaju nesigurnosti i ugroženosti i može se odraziti i na fizičko stanje kože. Osećaj da nemamo kontrolu nad svojim okruženjem ili da se osećamo preplavljeni može manifestovati kao disbalans ili nelagoda na koži.

SRCE – Sreća, Radost, Ljubav

Srce je simbolički povezano sa emocijama kao što su ljubav, radost i sreća u mnogim kulturama i filozofskim tradicijama. Ovaj simbolički aspekt ima duboke korene u ljudskom iskustvu i intuitivno razumevanje, a moderna nauka počinje sve više da priznaje vezu između emotivnog blagostanja i fizičkog zdravlja srca.

Studije su pokazale da pozitivne emocije poput ljubavi, sreće i radosti mogu imati blagotvoran uticaj na srce i kardiovaskularno zdravlje. Na primer, istraživanja su pokazala da ljudi koji redovno doživljavaju pozitivne emocije imaju niži krvni pritisak, manji rizik od srčanih bolesti i bolje oporavke nakon srčanih incidenata.

Sa druge strane, dugotrajna emocionalna uskraćenost ili izloženost negativnim emocijama može imati negativan uticaj na srce i kardiovaskularni sistem. Stres, tuga, bes i anksioznost mogu izazvati povećanje nivoa hormona stresa kao što su kortizol i adrenalini, što može dovesti do povećanja srčanog opterećenja, suženja krvnih sudova i povećanog rizika od srčanih problema.

Srce simbolizuje ljubav, dok krv nosi radost. Drugim recim, srce širi radost kroz celo telo. Kada se uskrati radost i ljubav, srce može postati emotivno hladno. To može rezultirati sporijim protokom krvi i povećanim rizikom od anemije, angine pektoris ili infarkta. Ipak, i previše uzbuđenja, čak i onoga koje smatramo pozitivnim , može izazvati nervozu, teskobu, nesanicu i preskakanje srca. Ti simptomi obično upućuju na emotivnu nestabilnost. Oni koji večno traže uzbuđenje takođe spadaju u ovu grupu.

LEĐA – Nemanje Podrške i Oslonca; Nesigurnost

Leđa su često povezana sa osećajem podrške i sigurnosti u našem životu. Kada osećamo nedostatak podrške ili se suočavamo sa emocionalnim izazovima, to može rezultirati fizičkim nelagodama u regiji leđa. Na primer, gornji deo leđa, u blizini ramena, često se povezuje sa emocionalnom podrškom koju dobijamo od partnera, porodice ili prijatelja. Kada se osećamo izolovano ili nevoljeno, može se javiti napetost ili bol u ovom delu leđa, reflektujući nedostatak podrške u našem životu.

Srednji deo leđa, između lopatica, često se povezuje sa osećajem krivice ili tereta koji nosimo. Ovaj deo leđa može postati posebno napet ili bolan kada se suočavamo sa osećajem krivice ili kada se preopteretimo odgovornostima i obavezama. Osećaj da nosimo teret sveta na svojim plećima može se manifestovati kao bol ili nelagodnost u ovom delu leđa. Pored emocionalnih faktora, napetost ili bol u leđima takođe može biti posledica loše posture, nedostatka fizičke aktivnosti ili stresa. Međutim, priznavanje i razumevanje veze između emocionalnog blagostanja i fizičkih simptoma može nam pomoći da bolje upravljamo svojim zdravljem leđa.

Donji deo leđa često se povezuje sa egzistencijalnim strahovima i finansijskim brigama. Kada se suočavamo sa strepnjom zbog nedostatka novca ili strahom od finansijske nesigurnosti, to može izazvati fizičke simptome poput bolova ili napetosti u donjem delu leđa. Egzistencijalni strahovi mogu uticati na našu sposobnost opuštanja i stvaranja ravnoteže u telu, što može rezultirati napetošću ili nelagodom u ovom delu tela.

ŽELUDAC – Potisnuta ljutnja, Strah, Trema

Želudac je često povezan sa emocionalnim stanjima poput treme i straha. Kada se suočavamo sa novim iskustvima ili izazovima, možemo osetiti napetost u želucu koja je rezultat emocionalne reakcije na situaciju. Ova veza između želuca i emocionalnog stanja ukazuje na to koliko naš um i telo deluju zajedno kako bi nam pružili informacije o našem unutrašnjem stanju. Tremu i strah često doživljavamo kada se suočavamo sa nepoznatim ili kada se nalazimo u situacijama koje percipiramo kao preteće ili rizične. Ovo može biti bilo šta, od javnog nastupa do donošenja važnih odluka ili suočavanja sa nepoznatim situacijama.

Kada se osećamo treme ili straha, to može izazvati fizičke simptome poput mučnine, bola u stomaku ili dispepsije, što je stanje karakterisano osećajem nelagode ili gorušicom. Osim toga, pitanja „koga ne možete da svarite?“, „ko vam nije bas seo/sela?“, „od čega/koga vam je konkretno muka?“, itd. mogu biti simbolička pitanja koja podstiču da razmislite o stvarima ili osobama koje vam izazivaju nelagodu ili prikriveni strah. Možda postoji nešto što ne možemo da „svarimo“ ili prihvatimo u našem životu, bilo da je to promena, konflikt ili neka osoba koja nam predstavlja izazov. Ljudi skloni želudačnim problemima zbog potisnute će ljutnje patiti od gastritisa ili čira na želucu. Ako se potiskuju briga i teskoba, to će izazvati lošu probavu, nadutost nakon obroka, grčeve te bolove u području stomaka. Preterana zabrinutost uzrokovat će i probleme poput zatvora ili sindroma iritabilnog creva.

SINUSI – Porodični odnosi, Neisplakane suze

Sinusi, važni delovi našeg tela koji se nalaze u predelu lica, mogu biti povezani sa emocionalnim stanjem i odnosom sa bliskim ljudima. Kada imamo narušen odnos sa porodicom ili osobama koje su nam bliske, to može izazvati stres i napetost, što može rezultirati fizičkim simptomima poput zapušenih sinusa ili glavobolje. Ovaj fenomen naglašava duboku povezanost između našeg emocionalnog blagostanja i zdravlja našeg tela.

Pored toga, neisplakane suze, tj. suze koje zadržavamo umesto da ih izbacimo kroz plač, takođe mogu uticati na zdravlje sinusa. Suze su način na koji oslobađamo emocionalni pritisak i olakšavamo svoje srce od teških osećanja. Kada zadržavamo suze, to može dovesti do akumulacije napetosti i stresa, što može uticati na sinuse i izazvati neprijatne simptome poput zapušenosti ili bola u predelu lica. Ovo nas podseća na važnost izražavanja svojih emocija i održavanja zdravog odnosa sa bliskim ljudima kako bismo očuvali svoje emocionalno i fizičko zdravlje.

Komunikacija sa voljenima, otvorenost u izražavanju svojih osećanja i dozvola sebi da plačemo kada je to potrebno, može pomoći u oslobađanju emocionalnog pritiska i održavanju zdravlja sinusa.

PANKREAS – Neispunjenost, Nedostatak „Slatkoće u životu“

Na nesvesnom ili podsvesnom nivou, emocija koja je često povezana sa pankreasom, organom koji proizvodi insulin, može biti osećaj nedostatka slatkoće u životu ili osećaj neispunjenosti. Ova emocija može biti simbolička reprezentacija nedostatka radosti, sreće ili ljubavi.

Pankreas je posebno važan organ u regulaciji nivoa šećera u krvi, jer proizvodi insulin koji omogućava ćelijama da apsorbuju glukozu iz krvi. Kada postoji emocionalni disbalans ili osećaj nedostatka slatkoće u životu, to može uticati na funkciju pankreasa i narušiti njegovu sposobnost da adekvatno reguliše nivo šećera u krvi.

Osećaj neispunjenosti ili nedostatka radosti može biti prisutan kod mnogih ljudi sa dijabetesom, posebno ako se osećaju ograničeno ili uskraćeno zbog svoje bolesti. Ova emocionalna dinamika može dodatno uticati na njihovu sposobnost da adekvatno upravljaju svojim stanjem i održe zdrav životni stil.

Takođe, pored nedostatka „slatkoće u životu“, osećaj stresa ili emocionalni pritisak može imati negativan uticaj na funkciju pankreasa i regulaciju nivoa šećera u krvi. Stoga je važno obratiti pažnju na emocionalno blagostanje i tražiti načine za upravljanje stresom kako bi se očuvalo zdravlje pankreasa i kontrolisao dijabetes.

Ne potiskujte emocije – recite ih naglas!

Od izuzetne važnosti je shvatiti da svaka emocija koja ostaje potisnuta u našem biću, na kraju će pronaći put da se izrazi. Bilo kao trenutno emotivno stanje ili kao manifestacija bolesti u našem organizmu, ona ce izaci napolje. Učenje kako da se svaka emocija adekvatno procesuira i izrazi na površini olakšava emocionalno stanje pojedinca. To nikako ne znači prebacivanje odgovornosti na druge, već apsolutno preuzimanje odgovornosti za naše postupke i stanja, kako trenutna, tako i prošla i buduća.

U tom kontekstu, važno je naučiti izraziti ono što nas muči i tišti, bez obzira na to kome se obraćamo. Čak i razgovor s nekim koga ne poznajemo može biti oslobađajući. Nema ničeg goreg od nošenja tereta unutar sebe i dopuštanja da taj teret postane još teži.

Nadalje, mnoga stanja koja se manifestuju kod dece, kao što su problemi sa kožom ili disajnim putevima, često odraz roditeljskog odnosa. Deca, u suštini, reflektuju sve što roditelji osećaju, što može imati značajan uticaj na njihovo zdravlje i dobrobit. Stoga, održavanje emocionalne ravnoteže u porodici i otvorena komunikacija ključni su za zdrav razvoj dece.

Pogledajte i : Lek za bol u grlu, Sirup protiv kaslja.

Ostavite odgovor