Slaba želudačna kiselina utiče na nivo gvožđa
Hipohlorhidrija je medicinski termin za nizak nivo želudačne kiseline. Osoba sa hipohlorhidrijom nije u mogućnosti da proizvede dovoljno hlorovodične kiseline (HCL) u želucu.
Slaba želudačna kiselina može biti uzrok anemije ali takodje i svakodnevno izazivati probleme sa varenjem, nedostatkom hranljivih materija i gastrointestinalne infekcije.
Želudačna kiselina, zajedno sa nekoliko enzima, pomaže u razgradnji hrane. Ostale funkcije ove kiseline uključuju:
- Pomoć tela u apsorpciji određenih hranljivih materija, poput proteina i vitamina B-12.
- Uništavanje bakterija i drugih patogena u želucu kako bi se sprečila infekcija.
Veza između hipohlorhidrije (slabe želudačne kiseline) i anemije
Kakva je veza između hipohlorhidrije (slabe želudačne kiseline) i anemije? Želudačna kiselina igra važnu ulogu u apsorpciji gvožđa iz hrane. Ona pomaže u konverziji dijetetskog gvožđa u formu koja se lako apsorbuje od strane tela.
Kada su nivoi želudačne kiseline niski, efikasnost apsorpcije gvožđa može biti otežan. To može dovesti do smanjene apsorpcije gvožđa iz ishrane. Želudačna kiselina igra ključnu ulogu u razgradnji hrane i oslobađanju hranljivih materija iz nje. Kada nema dovoljno kiseline, hrana se može slabo razgraditi, što znači da hranljive materije ostaju zarobljene u neprobavljenim ostacima hrane.
Kao rezultat toga, telo može imati poteškoća u apsorpciji gvožđa i drugih važnih hranljivih materija iz hrane. Ovo može dugoročno dovesti do niskih nivoa gvožđa i drugih nutrijenata u organizmu. Dakle, ako hrana nije pravilno svarena, hranljive materije ne mogu se adekvatno izvući iz hrane, što može dovesti do nedostatka gvožđa i drugih važnih nutrijenata.
Nedavna istraživanja otkrivaju zabrinjavajuću asocijaciju između široko korišćenih lekova za gorušicu i deficita gvožđa, koje može dovesti do anemije. Vođeno od strane dr An Duy Trana sa Univerziteta u Melburnu, istraživanje osvetljava složenu interakciju između gastrointestinalnog zdravlja i apsorpcije hranljivih materija. Nedovoljna kiselost želuca, posledica raznih faktora, ne samo što izaziva nelagodnost, već može dovesti i do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, uključujući gojaznost, alergije i autoimune poremećaje.
Drugo istraživanje zakljucuje da je „hipohlorhidrija najvažniji uzročni faktor anemije zbog nedostatka gvožđa. Želudačna HCl je važan luminalni faktor za apsorpciju nehemijskog gvožđa jer zahteva kiselu pH vrednost i pomaže oslobađanju gvožđa iz hrane i olakšava konverziju feričnog oblika u ferični oblik“.
Simptomi slabe želudačne kiseline
Simptomi niske želudačne kiseline obuhvataju: nedostatak apetita, osećaj sitosti nakon unosa male količine hrane, bol i peckanje u želucu, gasove, podrigivanje, gorušicu, refluks kiseline, konstipaciju i dijareju.
Refluks kiseline, odnosno gorušica, često nije posledica prekomerne količine kiseline u želucu, već može biti povezan sa upalom i čak nedostatkom kiseline u želucu. Gorušica se javlja kada dođe do disfunkcije sfinktera, ventila koji se nalazi na vrhu želuca, a koji normalno sprečava izlazak kiseline u jednjak. Ovaj ventil može biti oštećen ako postoji upala u gastrointestinalnom traktu ili ako pH vrednost želuca nije dovoljno kisela. Kada želudačna kiselina dospe u jednjak, može izazvati simptome kao što su bol, pečenje, kašalj, promuklost, iritacija grla, astma i drugi.
Važno je napomenuti da sam želudac nije oštećen zbog hlorovodonične kiseline jer je sluznica želuca zaštićena sekretima koji stvaraju debeli sloj sluzi. Takođe, prisutan je natrijum bikarbonat koji pomaže u neutralizaciji efekata hlorovodonične kiseline.
B12 Vitamin – Simptomi nedostatka B12 vitamina
Gorušica i peptični ulkusi obično su rezultat oštećenja sluznog sloja želuca i sfinktera ventila. Određeni lekovi, poput antacida, antihistaminika i inhibitora protonske pumpe, mogu povećati rizik od gorušice ili ulkusa želuca jer inhibiraju proizvodnju kiseline u želucu.
Kako pojačati želudačnu kiselinu?
Jednostavno rešenje za poboljšanje niskog nivoa želudačne kiseline, kako preporučuje Barbara O’Neill, obuhvata nekoliko koraka:
- Konzumiranje malih količina kajenskog bibera uz svaki obrok. Kajenski biber se smatra stimulansom za lučenje želudačne kiseline. Ako nemate kajenski biber, možete probati sa ljutom mlevenom paprikom, koja takođe može imati sličan efekat.
- Ne pijte tecnost odmah pre ili odmah nakon jela (osim limuna!)
- Konzumiranje trećine ili polovine ceđenog limuna razblaženog u toploj vodi neposredno pre jela. Limun sadrži kiseline koje mogu pomoći u podsticanju lučenja želudačne kiseline.
- Kontrola veličine obroka i ostavljanje dovoljno vremena između obroka kako bi se želudac mogao pravilno probaviti. Preveliki obroci mogu usporiti varenje i otežati rad želuca.
- Dovoljan unos proteina. Proteini stimulišu lučenje želudačne kiseline i igraju ključnu ulogu u probavi.
- Konzumiranje zdravih međuobroka između glavnih obroka, poput badema, lešnika i drugih orašastih plodova, može pomoći u održavanju stabilnog nivoa energije i podržavanju optimalne funkcije želuca.
Ostali uzroci slabe želudačne kiseline
Slaba kiselina u želucu čest je problem među ljudima iz različitih razloga:
- Redovno uzimanje antacida radi ublažavanja simptoma gorušice. Kao sto su navedena istraživanja ukazala – ovi lekovi često prikrivaju nerešene probleme i mogu izazvati dodatne komplikacije.
- Siromašna ishrana koja obuhvata mnogo prerađene hrane.
- Hronični stres.
- Upotreba antibiotika i određenih drugih lekova.
- Nedostatak fizičke aktivnosti ili prekomerna fizička aktivnost.
- Alkoholizam, pušenje i izloženost drugim toksinima.
- Starenje, koje može dovesti do atrofičnog gastritisa, stanja u kojem se lučenje kiseline smanjuje ili potpuno odsustvuje.
- Alergije na hranu/intolerancije.
- Poremećaji ishrane, neuhranjenost ili ekstremno ograničenje unosa kalorija.
- Trudnoća i hormonske promene.
