Metoda Montesori je obrazovni pristup koji je razvila dr. Maria Montesori (Maria Montessori), italijanski lekar i edukator, početkom 20. veka. Njena metodologija proizilazi iz dubokog razumevanja dečijeg razvoja i osmišljena je da podstakne prirodnu radoznalost, nezavisnost i ljubav prema učenju kod dece.
Principi Metode Montesori (Maria Montessori)
Principi metode Montesori
Fokus na dete: Metod stavlja dete u središte učenja, prepoznajući da svako dete ima urođenu želju za učenjem i istraživanjem.
Pripremljeno okruženje: Montesori učionice su pažljivo osmišljene da olakšaju samostalno učenje i istraživanje. Sadrže određene obrazovne materijale prilagođene različitim razvojnim fazama.
Samostalno učenje: Deca se ohrabruju da biraju svoje aktivnosti i rade u svom tempu. Ova sloboda podstiče samodisciplinu, koncentraciju i ljubav prema učenju.
Mešovite uzrasne grupe: Deca različitih uzrasta uče zajedno, omogućavajući mlađoj deci da uče od starije i negujući osećaj zajednice i saradnje.
Učenje kroz praksu: Obrazovni materijali su dizajnirani da budu manipulativni i praktični, omogućavajući deci da koriste svoja čula i uče putem dodira i kretanja.
Razvojne faze u metodi Montesori
Razvojne faze u metodi Montesori:
Od rođenja do 3 godine: Fokus je na razvijanju nezavisnosti, podsticanju motoričkih veština i razvoju jezika.
Od 3 do 6 godina: Ova faza naglašava razvoj finih motoričkih veština, senzorni razvoj i usvajanje jezika. Deca se bave materijalima za praktične veštine života, senzornim aktivnostima, matematikom, jezikom i kulturnim predmetima.
Od 6 do 12 godina: Deca ulaze u strukturiranije okruženje učenja, istražujući predmete detaljnije i povezujući svoje učenje sa širom slikom sveta.
Primeri primene metode Montesori u svakodnevnom životu
Greške koje treba izbegavati: Jedna uobičajena greška je nedostatak dovoljno vremena za vežbanje ovih veština kod dece. Požurivanje ili preuzimanje zadatka kada dete ima poteškoća može ometati njihovu nezavisnost. Takođe, nedostatak pravog i značajnog konteksta za ove zadatke može umanjiti njihov uticaj. Podstičite decu da se uključe u svakodnevne aktivnosti poput točenja napitaka, postavljanja stola ili sklapanja odeće. Kako biste podstakli nezavisnost, dozvolite im vreme da sami nauče ove veštine i obezbedite im alatke prilagođene njihovoj veličini, koje su im lakše za rukovanje.
Senzorne aktivnosti: Greška u senzornim aktivnostima može biti ograničavanje istraživanja materijala. Prekomerna ili nedovoljna upotreba senzornih materijala može ometati razumevanje pojmova poput veličine, oblika, boje i teksture. Pružite prilike za istraživanje. Ponudite raznovrsne materijale koje deca mogu dodirivati, upoređivati i sortirati. Na primer, tokom šetnje prirodom, podstaknite ih da opipavaju i opisuju različite teksture listova, kamenja ili kore drveća.
Razvoj jezika. Greške koje treba izbegavati: Požurivanje kroz jezičke aktivnosti bez dovoljno vremena za decu da upiju i razumeju može ometati njihov napredak. Pritisak ili nedostatak prilagođavanja detetovom tempu mogu dovesti do frustracija. Podstičite čitanje, pripovedanje priča i razgovore. Koristite aktivnosti poput označavanja predmeta u kući njihovim imenima i povezanim zvucima. Igrajte igre rečima ili stvarajte priče zajedno, dajući deci priliku da se izraze i prirodno razvijaju jezičke veštine.
Matematika. Greške koje treba izbegavati: Pružanje materijala bez odgovarajućeg uvoda ili razumevanja njihove svrhe može zbuniti decu. Brzo prelazak na kompleksne koncepte bez čvrstih osnova takođe može biti greška. Uvedite osnovne matematičke koncepte kroz svakodnevne aktivnosti. Na primer, koristite igre brojanja prilikom postavljanja stola ili uključite decu u merenje sastojaka tokom kuvanja. Koristite predmete poput dugmadi ili blokova kako biste vizualno predstavili brojeve i osnovne operacije.
U Montesori metodologiji, postoji niz specifičnih pristupa kako podržati dete u svakodnevnim aktivnostima, gde se naglašava samostalnost i nezavisnost.
Primeri specifičnih Montesori metoda
Sipanje napitka: Kada dete želi samostalno sipati napitak, roditelj može pripremiti manji, lakši bokal ili čašu sa drskom kako bi dete moglo lakše rukovati. Takođe, postavljanje posude na podlogu za lakše čišćenje eventualnih prosipanja pomaže detetu da se oseća slobodnije da samostalno obavlja ovu aktivnost.
Priprema obroka: Kada dete želi samostalno pripremiti jednostavan obrok, poput seckanja voća ili pripreme sendviča, roditelj može postaviti stol s pripremljenim i oljuštenim sastojcima. Ovo omogućava detetu da se fokusira na sam proces sastavljanja obroka, umesto na izazove sečenja ili oljuštenja.
Oblačenje: Kod oblačenja, roditelj može obezbediti odecu sa manjim kopčama ili velikim dugmadima kako bi dete lakše oblačilo i svlačilo odecu samostalno. Takođe, podešavanje garderobe na niskoj visini omogućava detetu bolji pristup odeći.
Praktične veštine: Kada dete želi obaviti praktične zadatke, poput preklapanja peškira ili složiti posteljinu, roditelj može pripremiti mali stočić ili podlogu za dete na kojoj će moći obavljati te aktivnosti na njemu prilagođen način.
Čišćenje: Kada dete želi samostalno očistiti svoj nered, roditelj može obezbediti male metle ili krpice za brisanje koje odgovaraju veličini detetovih ruku. Takođe, postavljanje kutije sa sredstvima za čišćenje na dohvat ruke olakšava detetu da obavi ovu aktivnost.
Ovi specifični pristupi podstiču detetovu samostalnost i nezavisnost u svakodnevnim zadacima. Pružajući prilagođene alatke i okruženje, dete ima veću mogućnost da obavi ove zadatke samostalno i stekne osećaj samopouzdanja u svoje sposobnosti.
