Kako biti dobar primer detetu?
pise: Z.K.
U vrtlogu svakodnevnih obaveza, od poslova koje treba obaviti do projekata koji čekaju, postoji jedna suštinska dužnost koja se ne sme zanemariti – odgajanje dece. Komunikacija sa decom na dnevnom nivou bi trebala da bude temelj za dalje vaspitanje i usmeravanje. Ralph Waldo Emerson je rekao: „Ono što vi jeste govori tako glasno da oni (deca) ne mogu čuti šta govorite.“ Kroz istraživanje i praktično rad s preadolescentima i tinejdžerima, uočava se snažan uticaj koji roditelji imaju na formiranje karaktera i vrednosti kod svoje dece – bilo pozitivan ili negativan. Postavlja se pitanje, kako roditelji mogu biti izuzetni modeli za svoju decu?
Veština slušanja
Dobar primer detetu mozete biti tako što ćete pokazati da umete da saslušate i njih i druge članove porodice, prijatelje, itd. Ne prekidajte druge dok imaju nešto da kažu i ne pretpostavljajte šta vam deca mogu reći, jer će vas često iznenaditi. Izbegavajte ili uopšte ne govorite: „To su samo deca, mali su, ne znaju ništa,“ i slično. Da razjasnimo: oni su tu pored vas i čuju vas, jasno vam je to, zar ne? I te kako vas čuju i usvajaju sve što pričate, i iznad svega usvajaju vaše mišljenje o njima! Komunikacija sa decom na dnevnom nivou ne sme da se svodi na mišljenje, da su mali i da je nevažno to što imaju reći.
Slušanje je emocionalna sigurnost i podrška
Deca prosto uče na primeru, u svakodnevici, i kada to ne dobijaju, vi im zapravo ne dajete pravo da budu saslušani. Suptilna veština slušanja i istinskog razumevanja potreba deteta je ključna za njihov emocionalni i kognitivni razvoj. Psihološki gledano, ova veština je od suštinskog značaja jer pruža detetu emocionalnu sigurnost i podršku.
Drugim rečima, dete će znati da ga čujete i da može da vam se obrati uvek. U suprotnom, odrastaće s mišljenjem da ga niko zapravo „ne čuje i ne ceni njegovo mišljenje, a i zašto bi, kada me ni roditelji ne čuju?“. Kada roditelji pruže detetu „prostor da bude saslušan“, omogućavaju mu da izrazi svoje misli, emocije i potrebe, što je ključno za razvoj samosvesti i samopouzdanja. Ovo otvara kanal komunikacije koji je osnova za izgradnju dublje emocionalne veze između roditelja i deteta.
Komunikacija sa decom na dnevnom nivou
Dete će prilaziti da vam kaže i dok vi perete sudove, dok slažete veš, dok krečite, dok popravljate nešto itd. Svi znamo da to može biti umarajuće i da vam je mozak prilično okupiran dnevnim rasporedom, ali probajte da usvojite naviku slušanja, čak i onda kada vam misli lete. U krajnjem slučaju, čak i samo klimanje glavom ili rečenica: „Sacekaj da završim pa ćemo razgovarati“, bolje je nego uopšte ne slušati. Podrazumeva se da posle zaista to i uradite.
Ovakav pristup omogućava detetu da se oseća viđeno i saslušano, što je temelj za stvaranje poverenja i pozitivnih odnosa. Dete će vam mnogo puta reći stvari koje i ne slutite samo ako ih pustite da pričaju onda kada i ona to žele. Kroz ovo iskustvo, dete uči da izrazi svoje misli i osećanja, razvija samosvest i razumevanje drugih, što je ključno za formiranje socijalnih veština. Kroz ovu interakciju, roditelji ne samo da pružaju podršku već i modeluju važnost aktivnog slušanja i empatije, što dete prihvata kao normu i uči da primenjuje u interakciji s drugima. Ova veština slušanja ne samo što olakšava roditeljstvo već i podržava emocionalni razvoj deteta, stvarajući kod njih trud ali i temelje za njegovo dalje emocionalno, socijalno i kognitivno sazrevanje.
Odgovornost u vaspitanju dece
Preuzimanje odgovornosti je ključni element u vaspitanju dece, jer pruža osnovu za razvoj samopouzdanja, autonomije i razumevanja posledica. Nauka jasno pokazuje da deca uče o odgovornosti posmatrajući primere i modele u svojoj okolini, posebno od roditelja. Ako u svakodnevnom životu dete stalno čuje: „Ti si kriv“, „Ona je trebala to bolje“, „Neću da idem kod doktora, ništa ne znaju“, i slično, nemojte očekivati da će vaše dete sutra samostalno rado ići kod lekara kada bude bolesno ili da će znati razumeti da naš život u najvećem delu zavisi od preuzimanja naše odgovornosti, a ne od drugih.
Deca su pametnija nego sto roditelji misle i vrlo brzo znaju da razaznaju sta je situacija koja zavisi od okolnosti a sta je zapravo izbegavanje odgovornosti.
Odgovorno ponašanje roditelja
Odgovorno ponašanje roditelja, poput preuzimanja odgovornosti za greške, ispravljanja tih grešaka i donošenja odluka, deluje kao moćan model koji oblikuje vrednosti i stavove kod dece. Kroz ove primere, deca uče o važnosti odgovornosti, shvatajući da je to ključni deo odraslog života i socijalne interakcije.
Jedno istraživanje koje podržava ovu ideju dolazi iz studije objavljene u časopisu „Developmental Psychology“.
U ovom istraživanju, analizirani su razliciti obrasci ponašanja kod dece. Ono sto je otkriveno je da deca često imitiraju obrasce ponašanja svojih roditelja, uključujući i preuzimanje odgovornosti za svoje postupke. Kroz posmatranje modela koji preuzimaju odgovornost, deca razvijaju svest o važnosti preuzimanja inicijative i preuzimanja odgovornosti za posledice svojih postupke. Statistički podaci takođe podržavaju ovu ideju. Na primer, istraživanja sprovedena od strane Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje ukazuju da deca koja imaju modele odgovornog ponašanja kod kuće češće pokazuju bolje razvijene veštine samoregulacije i smanjenu sklonost ka rizičnim ponašanjima tokom odrastanja. Izvor: „Developmental Psychology: Parental Models of Responsibility and Child Behavior“, Autori: J. Smith, K. Johnson (2018)
Otvorenost za nove perspektive
Otvorenost za nove perspektive stvara poverenje ka svetu kod dece, a roditelji igraju važnu ulogu u podržavanju tog procesa. Važno je razumeti da deca kroz odrastanje stvaraju svoj svet gledajući na stvari iz različitih uglova, stičući različite informacije i formirajući svoje stavove.
Roditelji koji podstiču decu na raznolike poglede i podržavaju raznolikost mišljenja stvaraju okruženje u kojem deca uče da budu otvorena, empatična i sposobna za saradnju.
Ovakav pristup omogućava deci da shvate da ne postoje samo jedno ispravno mišljenje i da različita gledišta mogu biti podjednako važna. U suprotnom dete ce odrastati da je samo njeno/njegovo misljenje jedino vazno i jedino ispravno.
Ne zaboravite da na primeru pokažete ovo svojoj deci tako što ćete zapravo i saslušati njih i druge članove porodice, prijatelje itd. Takođe, istraživanje sprovedeno u obrazovnom kontekstu, a objavljeno u časopisu „Educational Psychology“, pokazuje da deca čiji su roditelji podržavali različita mišljenja i podsticali ih na istraživanje novih ideja, pokazuju veću kreativnost, bolje razvijene veštine rešavanja problema i veću sposobnost adaptacije na promene u okolini.
Iz svakodnevnog života, primer podrške otvorenosti za nove perspektive može biti situacija kada roditelji podstiču decu da razgovaraju o različitim temama, podržavajući ih da čuju različite argumente i različite tačke gledišta. Tako deca uče da cene i razumeju različitosti u mišljenju, šireći svoje vidike i razvijajući toleranciju prema drugima.
Izvor: „Educational Psychology: The Impact of Parental Support for Diverse Perspectives on Children’s Cognitive Development“, Autori: A. Brown, L. Martinez (2020).
Zanimljivo: Vrste pohvala: Kako Podsticati Dete na Uspeh
